Опис: Вишегодишња биљка висока и до 3 метра (најчешће 50-200 cm) са ризомом који носи јестиве кртоле (такође и лековите, садрже скроб и инулин те су погодне за дијабетску исхрану). Због карактеристичног изгледа биљку нетреба посебно описивати, но да се помешати са сунцокретом – жути цветови чичоке остају мањи (углавном до 8 cm). Цела биљка – стабло и листови – прекривена длакама. Листови јајасти, грубо назубљени и храпави, распоређени ± наспрамно, расту на 2-8 cm дугим петељкама. Цветови су сакупљени у већи број главичастих цвасти пречника 5–10 cm које садрже 60+ средишњих цевастих, двополних цветова и 10-20 језичастих стерилних, ободних, дугих око 4 cm. Плод је
ахенија. Цветање и опрашивање (VII-IX) се одвија
ентомофилијом (уз помоћ инсеката), а плодоношење и разношење семења
зоохоријом (животињама) као и
антропохоријом (активност људи).
Екологија: Чичока има стабилну популацију у природи, најчешће се може видети дуж великих река у шикарама
багремца, у периодично плавним подручјима (литорална зона са ефемерном вегетацијом) и уз насипе канала, а осваја и ариднија станишта поред путева и усева (најчешће исушене канале).
Распрострањеност: Чичока је у блиском сродству са гајеним сунцокретом, а истог су и порекла: вештачки су унесени из Северне Америке почетком 17. века. Из култура се ова врста након уношења брзо проширила. Најчешћа је на подручју Војводине, где се шири вегетативно (овде, као и у већем делу Европе, чичока цвета нешто касније у односу на јужније крајеве, те се може гајити само путем кртола, пошто због касног цветања семе не сазрева).