Опис: Ова врста се веома лако распознаје и тешко се може помешати. Црне тачке које прате ивицу задњих крила су увек присутне и видљиве са обе стране крила.
Екологија: У Србији насељава два типа станишта. Ретко и локално се јавља на влажним ливадама у низини какво је подручје око Ђердапа и Горње Подунавље, а ове популације су обично веома угрожене. Поред тога има је и на планинским стаништима, где се јавља на цветним ливадама, шумским чистинама и пашњацима. Иако је познато да бројност популација значајно варира од године до године, планиске популације могу бити веома бројне и обично нису угрожене као оне у низији. Као биљке хранитељке гусеница могу послужити врсте
Centaurea scabiosa,
Gentiana verna,
G. lutea,
G. acaulis,
Scabiosa columbaria и
Succisa pratensis.
Распрострањеност: Описане су бројне подврсте овог лептира које се срећу од северне Африке, преко читаве Европе до западних делова Азије. Изгледа да низијске популације у Србији можемо сврстати у
E. a. aurinia, док планинске припадају подврсти
E. a. bulgarica.
Законска заштита
ДС, Анекс 2
ДС, Анекс 4
Берн, Aнекс 2
Берн резолуција 6