Опис: Ова врста се веома лако распознаје у природи и тешко се може помешати са сличним лептирима.
Екологија: Типична станишта су покрај влажних и ретких, листопадних шума, дуж шумских чистина и пропланака, покрај река у котлинама и клисурама. У највећем делу Европе је веома захтеван приликом избора станишта, пошто женке полажу јаја искључиво на бели јасен (
Fraxinus excelsior), бирајући издвојена стабла на прелазу шуме и мезофилне ливаде. Гусенице живе у групама током лета, а затим силазе на земљу и улазе у стање хибернације (која може трајати и неколико година у неповољним условима). Након презимљавања, активне су од марта и тада се могу наћи на другим врстама зељастих и дрвенастих биљака, обично близу земље. Због оваквог животног циклуса, очување лептира зависи од правилног управљања шумским и ливадским стаништима и популације су подложне изумирању.
Распрострањеност: Европска подврста
E. m. maturna се везује за већи део централне Европе, одакле се даље у Азију распростире подврста
E. m. staudingeri. У Србији се среће локално, на више издвојених локалитета. У Војводини постоји неколико појединачних налаза, али без сталних популација. У остатку државе су добро изучене популације код Ђердапа (где насељава мале кречњачке клисуре) и у околини Таре (где је чест на прелазу између шуме и ливада). Мање података имамо из популација на југу, у околини Врања и Лесковца, као и на подручју Шарпланине и Проклетија.
Законска заштита
ДС, Анекс 2
ДС, Анекс 4
Берн, Aнекс 2
Берн резолуција 6